Svetozar Miletić bio je ugledni advokat, član ugarskog parlamenta i doživotan borac za prava i nezavisnost Srba u austrougarskoj Vojvodini. Nakon što je više puta politički osuđivan, njegovu borbu nastavljaju njegova ćerka, prva žena novinar u Srbiji – Milica Miletić i Jaša Tomić, Miletićev naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci koji će i proglasiti prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. Ovo je priča o njima i njihovoj borbi.
Reditelj: Darko Bajić
Scenario: Milovan Vitezović
Producent: Lazar Ristovski
Izvršni producent: Zoran Janković
Direktor fotografije: Zoran Jovanović S.A.S.
Scenograf: Dejan Anđelković
Kostimograf: Boris Čakširan
Kompozitor: Dejan Pejović
Masker: Aleksandar Rasinac
Uloge:
Ljubomir Bandović, Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević , Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, Dragan Petrović Pele, Radovan Vujović, Ana Franić ,Arpad Mesaroš, Atila Girić, Aleksandar Matić, Ivan Bekjarev, Jovan Ristovski, Pavle Mensur, Isidora Janković…
O seriji
,,Dramski tekst Milovana Vitezovića nije samo izvrsna scenaristička podloga za seriju, koja poštujući žanr biografsko istorijske serije, osvetljava deo srpske istorije, to je monumentalna drama o nepokolebljivoj čovekovoj veri u svoje ideale. Istrajnost u borbi za očuvanje tradicije i posebnosti srpskog naroda, jeste svetlost koja obasjava i nadahnjuje buduća pokoljenja. Serija o Svetozaru Miletiću priča je o borcu koji traži pravdu za svoj narod, ali i o uticaju moćnih da stvaraju i prekrajaju istoriju. Serija je ispričan kroz vizuru Svetozareve ćerke Milice koja ne samo što je očuvala ideale svoga oca, već je bila jedna od pionirki u borbi za emancipaciju žena, kako na Balkanu tako i u svetu. Miličina perspektiva donosi slojevitije i dublje razumevanje epohe i društvenih odnosa 19. veka koji predstavljaju temelje moderne srpske države . Njenom snagom, Milica je uspela da prevaziđe ne samo svoje intimne sukobe i lokalne političke igre koje nastoje da ponište sve za šta se zalagao Svetozar Milietić, već i agresiju velikih evropskih sila čiji se interesi slamaju preko naroda na Balkanu. Ona se svojom borbom ustoličila kao istinska heroina u istoriji srpskog naroda. ’’
reditelj, Darko Bajić.
O likovima
SVETOZAR MILETIĆ
Advokat, novinar, političar i borac za autonomiju Vojvodine. Jedan od
najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austro – Ugarskoj druge polovine
XIX veka. Bio je predsednik Družine za ujedinjenje i oslobođenje Srbije sa sedištem
na Cetinju. Bio je gradonočalenik Novog Sada, a nakon smene borbi za Vojvodinu
posvetio se preko novinarskog poziva kao osnivač i urednik lista „Zastava“. Takođe
je bio i osnivač i dugogodišnji predsednik Srpske slobodoumne Stranke.
MILICA MILETIĆ
Svetozarova ćerka, novinarka, aktivistkinja i jedan od prvih boraca za prava žena u
svetu. Prva potpisana urednica i vlasnica nekog lista u Vojvodini a kasnije i Srbiji.
Trebala je da studira medicinu u Švakcarskoj i postane prva Srpkinja doktorka ali
je splet životnih okolnosti, pre svega vezan za očevu sudbinu, odveo putem
novinarstva i politike. Milica Tomić je odrasla uz politiku i tokom čitave svoje javne
delatnosti bila je usko povezana sa njom. Bila je jedna od šest žena koje su kao
poslanice 1918. godine učestvovale u radu Velike narodne skupštine u Novom
Sadu. To je bio prvi i usamljeni slučaj političke emancipacije žena na ovim
prostorima u to vreme. Bila je izuzetno angažovana na poslovima emancipacije i
prosvećenja žena: pored osnivanja i uređivanja časopisa „Žena“ i pisanja tekstova
u mnogimglasilima, delovala je i u različitim feminističkim udruženjima i
organizacijama. Bila je upućena u svetske feminisitčke tokove.
JAŠA TOMIĆ
Politički naslednik i zet Svetoazara Miletića. Novinar, književnik, ratni veteran,
političar. Nakon ženidbe s Milicom Tomić postao je urednik „Zastave“ i nastavio
političku borbu Svetozara Miletića. Na velikoj skupštini u Novom Sadu 1918.
proglasio prisajedinjenje Vojvodine Srbiji i tako okončao borbu koju je Miletić
započeo.
JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ
Bio je jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a
tokom celog svog života bavio se izdavanjem i uređivanjem književnih, političkih i
dečjih časopisa. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske
književne zadruge. Manje je poznato da je bio i politički aktivista i veliki, doživotni
prijatelj Svetozara Miletića.
MIHAJLO POLIT DESANČIĆ
U Beču je diplomirao pravne nauke, a u Parizu političke. Poliglota i erudita, najbliži
saradnik Svetozara Miletića i pored njega, najveći srpski političar ondašnje
Vojvodine. Uređivao je liberalski „Branik“. Bio je poslanik u hrvatskom i ugarskom
parlamentu, i poslanik Crkveno-školskog sabora u Sremskim Karlovcima. Posle
raspada Miletićeve stranke i njene podele na Radikalnu i Liberalnu, postao je šef
vojvođanskih liberala. Bio je veliki besednik. U mladosti se bavio književnošću.
Bitnu ulogu je igrao tokom političkih procesa protiv Miletića kao njegov advokat.
Trejler
Epizode
„Zastava“
Novi sad 1918. Milica Miletić provaljuje u redakciju dnevnog lista „Zastava“ koga
su još Posle atentata na prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu mađarska
vlasti zabranile. Tada su pohapsili sve viđenije Srbe, spalili srpske knjige, i
naložili da se crkvena zvona ne oglašavaju nikad, pa ni na sahranama.
Ulaskom u redkacoiju Milica evocira uspomene na detinjstvo i njenog oca
Svetozara Miletića , koji je bio jedna od najznačajnijih političkih ličnosti na
Balkanu,. Prelistavajući stara izdanja priseća se oštrog govora koji je on održao u
Ugarskom parlamentu 1876 i razgovora sa predsednikom vlade Ugarske Tisom
Kolomanom koji mu je ponudio mesto konzula u Hrvatskoj, ali da list „Zastava“
prepousti drugima i da se povuče iz političkog života. On je to odbio a po povrtku
u Novi Sad narod ga je dočekao kao heroja.
Milica : “Noć koja je usledila, bila je presudna za mog oca al ii za sudbinu cele naše
poreodice”.
„Fortuna“
Milica se sprema za put u Švajcarsku, na studije Medicine. Svetozar je trebalo da
me prati. Te noći 1876. desilo se nešto što će njen odlazak sprečiti zauvek.
Usred noći policija je upala u njihovu kuću i uhapsila Miletića iako ga ie štitio
deputatski imunitet.Premetačina je trajala skoro celu noć. Tražili su spisak
dobrovoljaca za Srbsko- Turski rat.
Nakon hapšenja Miletića odovde u zatovr „Fortuna“. Priveden je , iako optužnica
nije postojala. Za to vreme njegova prodica i prijatelji: Milica, Zmaj Jovan Jovanović i Polit Desančić prikupljaju pisma podrške. Na zasedanju parlamenta
Polit pokušava da apleluje na poslanike da ponište nezakonitu odluku predsednika
vlade Tise Kolomana o hapženju Miletića.
Milica : “Čim sam doznala gde su odveli oca otišla sam u Peštu da ga vidim ali mi
nisu dozvolili. Zatvoren je bio u Budimu u zgradi koje se zvala FORTUNA. Sreća – u
prevodu. Kakva ironija: zatvor i sreća”
„Žena“
Milica : „U 1918. godini U toku rata shvatila sam da mi ženskinje ne treba čekamo
da se muškarci vrate da se u Novom Sadu ponovo pokrene život. Zahvaljujući
ženama porodice su za vreme rata uspele da prežive.”
Zato Milica Miletić želi ponovo da pokrene list „Žena“, koji je bio yabranjen 1914.
i tako se anagažuje u borbi za emancipaciju i prava žena u Novom Sadu. To je u
sećanju vraća na vreme Svetozarevog robijanja kada je Miša Dimitrijević,
Svetozarev najbliži saradnik, ubedio njenu majku Anku da potpiše nepovoljan
ugovor za „Zastavu“. List započinje umereniju politiku bližu režimu, plašeći se
sankcija. Milica shvata da je Dimitrijević naterao Šandora da je zaprosi ne bi li
dobio „Zastavu“ u miraz. Kada to shvati raskida veridbu i sa Jovom Jovanovićem
Zmajem i Polit Desančićem odlazi u Peštu na suđenje njenom ocu. Tužlaštvo
optužuje Miletića za veleizdaju.
Polit pokušava da bezuspešno pronađe svedoka sve dok se ne pojavi aktivistu
blizak Miletićevoj politici, Jaša Tomić.
Milica: “U ratna vremena nevolja nas uči da se dovijamo, ko hoće po starom taj i
propada. Izgleda da je ženi kroz istoriju najbolji učitelj bila nevolja”.
„Slavna“
Ni Politova brilijantna odbrana Miletića na sudu u ni konstatacija da tužioci,
nemajući dokaze, pokušavaju da ga optuže za ceo njegov život . Miletića osuđuju
na pet godina zatvora.
Svi su pokušavali da mu pomognu, ali ni tužbe , ni apeli nisu bili uslišeni. Već dve
godine je bio u zatvoru i počeli smo polako da gubimo nadu.Oni koji su poznavali
prilike govorili su da je sve uzalud. Tek kad se svršio srpsko- turski rat, pa rusko-
turski rat, pa prošao i berlinski kongres, zatim i okupacija Bosne i Hercegovine, pa
dok se i tamo stanje smirilo došao je dan da se moglo raditi na njegovom
oslobođenju.
Nakon dve godine kapetan Manojlović koji je Miletića uhapsio, u želji da se iskupi,
zakazuje Milici audijenciju kod Cara. Svetozar se vraća slobodan ali naršemog
mentalnog i fizičkog zdravlja. U Slobodoumnoj stranci čiji je Miletić vođa došlo je
do rascepa. Jaša Tomić staje na stranu Svetozara i na kongresu se odvajaju od
režimske pro austrougarske struje koju prevodi Dimitrijević.. Nakon kongresa Jaša
Tomić zaprosi Milicu Miletić.
Milica : “ Na početku velikog rata Jašu su uhapsili i odvodili u logore ya srbe širom
austrougarskog carstva Kada su pred kraj rata počeli da puštaju internirce svaki
dan sam odlazila na željezničku stanicu u nadi da će se vratiti živ iz internacije”.
„Heroina“
1918. Jaša Tomić se vraća kući živ iz internacije. Srpske snage se posle proboja na
Solunskom frontu kreću ka Beogradu i Novom Sadu. Milica odvodi Jašu u
štampariju Zastave koja je ponovo počela sa radom.
1890. Milica se seća kako je sa Jašom nastavila političku borbu svog oca nakon što
se njegovo zdralvje pogoršalo. Dimitrijević im se sveti tako što objavljuje ljubanvo
pismo koje je Milica poslala Šandoru kada je ima 17 godina. Čaršija je ismeva a
Dimitrijević odbija da se izvini ili prihvati dvoboj. Tomić ga sreće na železnikoj
stanici i ubija u afektu.
1901.Svetozar Miletić umire od posledica duge bolesti.
1918. srpska vojska oslobađa Novi Sad.
Milica : Toga dan na licu svakog sbina i srpkinje ogleda se radost. Pozdravljamo
se sa Srbin Vaskrse. Pozdravljaju se oni koji se do sad ne pozdravljahu. Ta
slobodni smo, Srbi smo svi.Što je bilo tamno, sad je svetlo, u dobru se zlo
zaboravlja, prašta.
Na velikoj skupštini Jaša Tomić, proglašava prisajedinjenjenje Vojvodine Srbiji.
Milica: Jeste dragi moj oče, to je bila žudnja tvog celog života, to je bio tvoj
ideal, stradao si, patio si a sada se sve postiglo.
REDITELJ
Darko Bajić
/reditelj/
Darko Bajić je diplomirao 1982. godine, sa dugometražnim igranim filmom Direktan prenos. To je bio prvi slučaj da student diplomira sa dugometražnim igranim filmom. Ovo ostvarenje biće višestruko nagrađivano: specijalna nagrada žirija za debitantskog reditelja na Filmskom festivalu u Puli, Zlatna vrata Pule za najbolju produkciju i još desetina nagrada na ostalim festivalima u Jugoslaviji, dok je na međunarodnom filmskom festivalu u Manhajmu film osvojio tri oficijalne nagrade.
Bajić je režirao TV seriju “Sivi dom” (1984 — 1985) koja je postala izuzetno poznata širom bivše SFRJ, i bila je „odskočna daska“ za mnoge mlade glumce tog vremena. Od dugometražnih igranih filmova, ističu se “Zaboravljeni”, “Crni bombarder”, “Balkanska pravila”, “Na lepom plavom Dunavu”, i “Bićemo prvaci sveta”.